šta nam sve ne kažu II

21 дец

Igrom slučaja do skoro sam imao dva zdravstvena osiguranja, vojno i civilno, pritom ovo drugo gotovo nikad nisam koristio. Sada imam samo jedno, pred zakonom je sve u redu , ali je dug put bio do toga.

Pošto sam se, dakle, lečio samo u vojnoj ustanovi, svi specijalistički pregledi su bili obavljeni unutar jedne zgrade, eventualno dve u retkim slučajevima. Moje prebacivanje sa vojnog na civilno je u stvari tek prvi susret sa (ne)komunikacijom i (ne)standardima među lekarima i različitim ustanovama. Kada sam se kasnije oslobađao vojske, prelazio sam u toku dana nekoliko puta preko grada, u različitim pravcima, pritom se svaki lekar sablažnjavao nad mišljenjem prethodnog i imao aposlutno suprotne stavove. Zatim, njihova ustanova nije imala dozvolu da izvrši sledeći korak u procesu, pa sam slat u drugu, na drugom kraju grada.

Razboleo sam se, a vojno osiguranje mi više nije važilo, ja nisam prebacio karton na vreme u dom zdravlja gde sam se lečio kao školarac (kao vršitelj uloge školarca, u svim drugim slučajevima sam išao na vojno, koji su bolji 100 puta), pa sam to radio navrat-nanos.

Dom zdravlja, bliža periferija grada, glavni šalter

‘Dobar dan, razboleo sam se, hteo bih kod lekara opšte prakse.’

‘U redu. Kako ste rekli ime? Bogami nemate vi ovde karton…’

‘Nisam siguran da sam ikad bio ovde kao odrastao.’

‘Hm… ima vas u bazi… Mora da ste bili kod Školskog dispanzera. Prvi sprat, hodnikom do kraja, pa levo.’

Dom zdravlja, prvi sprat, šalter dečijeg dispanzera

‘Dobar dan, kažu mi da mi je ovde karton. Poslednji put sam bio pre 7-8 godina.’

‘Da pogledam u arhivi… Ha! Evo ga. Samo nekim čudom je ovo sačuvano. A gde ste se do sad lečili?’

‘Na Vojnoj akademiji.’

‘O, Buho. Zamalo da me prevariš. Malo je falilo da ti dam ovaj karton, pa onda sestra kriva.’

‘?’

‘Ti ovo ne bi smeo da imaš. Ne znam kako ti ovo imaš. Nekako si imao dva zdravstvena osiguranja, to nije po zakonu, znaš. Hm…. Vidi, daću ti ja ovo, potpiši tu, odnesi na šalter, pa vidi šta ćeš.’

DZ, glavni šalter

‘Evo, ovo je karton sa Školskog’

‘Hm… da. Ali gde si se lečio u međuvremenu?’

‘Na Vojnoj akademiji.’

‘Moraš po taj karton da bismo ti formirali jedinstvenu istoriju lečenja. Kolege će nam ga poslati poštom i biće tu za jedno nedelju dana.’

‘Ali meni treba lečenje danas.’

‘Zamoli ih za potvrdu da je karton u transferu i biće sve u redu’

S obzirom da je danas već bilo kasno, morao sam sutra da poranim. Roditeljska kola su bila u mom posedu na par dana, što je bila olakšavajuća okolnost, jer sve što sutra treba da uradim je da trknem do Vojnog u centru grada, dobijem potvrdu o transferu i sjurim se do doma zdravlja u mom kraju na pregled.
Vojna ustanova, centar grada, glavni šalter

‘Dobar dan, želeo bih da prebacim karton odavde u Dom zdravlja.’

‘U redu. Daćete mi potvrdu Doma zdravlja da primaju vaš karton.’

‘Molim?!’

‘Bez te potvrde ne možemo ništa da uradimo.’

‘…’

‘Žao mi je. Kod koje doktorke gospođo?

‘Oprostite, ali ja u tom slučaju moram dva puta da prešpartam ceo grad! Pritom mi ništa slično nisu rekli u Domu zdravlja! Zar nema neki drugi način? ‘

…je na odmoru, menja je doktorka Kovačević. Ne, gospodine, to je jedini način.’

DZ, bpf, gš

‘Dobar dan, poslali su me sa Vojnog da dobijem potvrdu od vas da želite da primite moj karton.’

‘Molim?! Kakva budalaština!’

‘Znam… ali molim vas, rekli su mi da mi je to potrebno.’

‘Gospode… dobro… čekaj… evo, hm… šta je ovo? Evo ovde ću, na Izveštaju lekara specijaliste. Ovim…… potvrđuje…… zdravlja. Pečat i evo. Izvoli ovu …glupost. ‘

VU, cg, gš

‘Dobar dan, želim da prebacim karton, ovo je potvrda iz Doma zdravlja.’

‘Aha, dobro. B-b-b… Buha, evo ga. Reci mi adresu Doma zdravlja? Ok, zapisala sam.’

‘Sada mi treba potvrda od vas da je karton u putu, da bih mogao da odem danas na pregled.’

‘Molim?! Kakva budalaština.’

‘Znam, ali…’

‘Maro, čuješ li? Ovi mu traže potvrdu! Pa da, to i ja kažem, mi to nikad nismo pisali.’

‘Molim vas, uf, samo napišite na bilo čemu i overite, biće dovoljno’

‘Gospode, kakva glupost. Ček, da vidim…. evo, otcepiću iz ovog blokčića. Znam, Maro, da je običan i za beleške, ali šta da radim? Ovim….. potvrđuje…..u transferu. Evo, pečat, a ti iseci ove resice na vrhu ako ti smetaju.’

Posle dva dana sam stigao na red za pregled. Sistem predaje knjižice je malo drugačiji ovde u Domu zdravlja, veće su gužve, ljudi su stariji i glasniji, ali imam osećaj kao da sam već sve preživeo.

Advertisements

2 реаговања to “šta nam sve ne kažu II”

  1. taovoice август 2, 2012 у 23:03 #

    Ahahaa, katastrofalno istinito…

  2. konfetakroj јануар 24, 2013 у 17:04 #

    ovako funkcioniše sve u srbiji, rekla-kazala, a ti s njima ne možeš da se ubeđuješ…
    i nigde ne pišu nikakva pravila, pa svako izmišlja nešto, čisto eto tako, jer su svi jebeni baksuzi!
    btw. ja sam slučajno kliknula na ovo, pa rek’o da pročitam i da ostavim komentar 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: