Архива | јун, 2010

špijunka

20 јун

Živim na periferiji grada, u jednako mirnom kraju kao što su i ostali. Osećam se uglavnom bunovno većinom svog svesnog dela dana i moja kratkoročna memorija brzo postane rasfokusirana, tako da najčešće ne znam razliku između sećanja i snova. Rutinski sam se vraćao od stanice do zgrade i usputne prepreke sam doživljavao na nivou informacije, razmišljajući o nasumičnim stvarima, kada sam osetio tup udarac po temenu glave. Posle nekog vremena tame, slika je počela da mi se vraća u treptajima i prepoznao sam kratke stepenice dva ugla pre mog ulaza. Nastavio sam svoj rutinski put kući, dok se ceo prethodni događaj pretvorio u razređeni oblak zbunjenosti iznad moje glave, dok sam ja bunovan gledao svoj rasfokusiran put i razmišljao o nasumičnim stvarima.

Zahvaljujući navikama i stilu života prethodnih stanara, vrata mog stana su blindirana i zaključavaju se šest puta. Ušao sam u stan, zatvorio vrata iza sebe, uzeo šolju kafe, seo za trpezarijski sto okrenut leđima vratima, pred najvećim prozorom u stanu i gledao panoramu grada. Vreme nije poštovalo utvrđene jedinice merenja kada sam tako sedeo i tokom tog perioda moj mozak je dugo spavao u ležaljci između dva drveta. Tišina je mirovala kvadratima iza mene i ja sam bio spokojan u toj bunovnosti. Njih dvojica su se samo pojavila na vratima i prepoznao sam bližeg, onog prljavog sa kockastom vilicom, prirodno narandžastom kosom i neurednom petodnevnom štrkljastom bradom, a i tipa iza njega. Iako ih onomad nisam video, osećao sam da su to isti ljudi koji su me udarili daskom po temenu. Stajali su i blenuli ispred stana, ali su znali da je lako rutinski otvoriti jedanput zaključana vrata, tako da je ovaj prvi otšrafio prednje sočivo špijunke, zavukao ruku kroz sredinu vrata i lako kažiprstom otključao rezu. Bio sam besan kada su krenuli da ulaze jer su odisali stavom da žele da žive u ovom stanu, ali moje ruke su se kretale sporo kao da smo u vodi kada sam pokušao da ih udarcima isteram napolje. Polako su me zaobišli, ušli svako u po jednu sobu i legli gledajući u plafon ili kroz prozor, dok sam ja još stajao nogama ukopan pred ulaznim vratima, ne shvatajući zašto mi se ruke i dalje kreću, još uvek mučno sporo, pokušavajući da postignu cilj ka kome su malopre krenule.

Sledeći dan sam ponovo sedeo za stolom sa kafom koja se upravo pušila gledajući panoramu grada, još bunovniji nego juče, ali sam zato bio zaključan svih šest puta. Bez obzira na to, kroz vrata su prošli njih četvorica i poveli neke devojke sa sobom. Devojka koja je dominirala grupom je bila niska sa providnim očima, kratkom kovrdžavom farbano-plavom kosom. Dvojica od juče su seli u svoje sobe, a devojke su histerično tumarale po sobi. Sada sam besneo samo u sebi, ali se nisam pomerao sa svog mesta. Čekao sam strpljivo da nestanu kao i juče i samo ponekad bi mi zadrhtali mišići na rukama od potiskivanog besa. I kao da je moja želja bila toliko moćna da je uticala na realnost, čak i previše, odjednom su svi počeli da blede iz stana, nameštaj da se prilagođava promeni koja sledi, gubio sam dvanaest spratova ispod sebe, hvatala me je vrtoglavica od nagle promene visine i ne menjajući svoj položaj, kroz par minuta sam se nalazio u kući u pitomom primorskom mestu, terasa se proširila duž celog prednjeg dela kuće, sa ulice do terase su vodile dugačke spoljne stepenice, a ja sam sedeo za stolom ispred najvećeg prozora u kući, sa kafom koja se upravo pušila, zevnuo da izjednačim pritisak u ušima i gledao panoramu mesta sa morem. Tamo gde su iza mene nekad bila ulazna vrata, sada je bio zid i jedini ulaz je bio preko stepenica na terasi. Upravo tuda je krenula da se penje ona plava devojka i nervoza zbog mira kojeg uporno ne mogu da imam je počela da ključa. Ali sam i dalje sedeo nepomičan. Letela je kao bez duše, preskakajući po nekoliko stepenika i pridržavajući se desnom rukom za drveni gelender. Utrčala je i gledala me ushićeno, ali sam ja odmah shvatio da je to taktika. Znao sam da ju je društvo poslalo da me finim emocijama prevari da ih svojevoljno pustim da žive u mom spokoju. Bio sam ponovo fizički indiferentan, kao da sam odavno zaboravio na životnu energiju ili je ubio lekovima za smirenje, ali sam nervno bio rastrojen i taj nesklad me je zbunjivao. Uhvatila me je za ruke i počela da vrti po stanu ali ja se nisam dao. Moj poriv za mirom se odupirao i nadjačavao njenu slatkorečivost i veštačku ljupkost, tako da je počela da bledi dok smo se vrteli kroz sobu. Kroz nju sam polako počeo da nazirem trosed u dnevnoj sobi, pa mali stakleni stočić prekoputa i zatim celu sobu, kad je konačno nestala. Nastavio sam u inerciji da se vrtim još par krugova, dok mi se kuća naglo vraćala nazad u stan i osećao sam vrtoglavicu kao u vožni brzim liftom dok su se ponovo stvarali spratovi ispod mene i ponovo sam bio u svom domu. Pogledao sam oko sebe da bih se uverio da su svi detalji na svom mestu i krenuo. Šetao sam do svog stola sa kafom koji je na drugom kraju stana i usput primetio da mi je radni sto u dnevnoj sobi u visini ramena. Dok sam prolazio kroz kuhinju, sudopera mi je bila u visini glave, pa kanta za đubre viša od mene, dok se napokon nisam gadno odrao na osušenu mrvu hleba. Prisećao sam se tehnike penjanja uz konopac iz osnovne škole da bih se uz nogar uspeo do prve prečage stolice, zatim skočio, uspeo rukama da uhvatim sedište i svom snagom se uzdizao dok napokon nisam stao na nju. Rešio sam da ostanem tu gde jesam i prošle su nedelje dok se polako pravilnom brzinom moje i proporcije stana nisu dovele u normalu, dok nisam dovoljno porastao da mogu da dohvatim svoju kafu, sednem na stolicu i gledam panoramu grada, razmišljajući o nasumičnim stvarima.

Advertisements

prva zima (mart)

20 јун

prva zima da je volim

ali sunce i ja smo

u kontrafazi

.

voleo bih da spavam

do kraja dana

.

nema više mraka u gradu

otišao sam na mesto

gde je mesec ulično osvetljenje

.

voleo bih da spavam

do kraja meseca

.

jutro spava zimski san

otišao sam na sever

gde je jutro godišnje doba

.

voleo bih da spavam

do kraja godine

.

voleo bih da odspavam svoje rakun-oči

voleo bih da spavam kad sam pospan

voleo bih da spavam

.

.

Наставите са читањем