nogomet kutijama

23 дец

Kurirske službe u Srbiji izgleda ne služe ničemu. Hteo sam da pošaljem svoj veliki CRT monitor od 23 kg u Niš, dečku kome sam ga prodao. Prva stvar, nijedna kurirska služba ne obezbeđuje nikakvo pakovanje osim koverti, nego moraš da improvizuješ. Drugo, oni ti ne garantuju bezbednost lomljivih stvari (!). Kurir koji je došao da pokupi paket je bio fin, ali sam ispizdeo na organizaciju unutar službe o kojoj mi je pričao.

– Evo ga paket ovde. Vidi, ja sam ga upakovao najbolje što sam umeo. Umotao sam u najlon za krečenje, stavio sunđer na ekran, zaštitio sa dve svezastodvadesetdinara kutije i oblepio gafer trakom.

– Vidi, to ti nije adekvatno pakovanje, moram to ovde da navedem.

– Pa dobro, znam da nije.

– Uf zajebano je to. Ne bih ja to da nosim.

– Kako nećeš da nosiš?

– Pa jedino ako insistiraš. Moram ovde da stavim da šalješ na sopstvenu odgovornost.

– Kako na sopstvenu?! Šta to sad znači? Pa valjda će kuriri da dovoljno paze, piše ovolikim slovima da je vrlo lomljivo. Jebote, sve što treba da urade je da polako spute paket, obezbede ga od truckanja u kombiju i polako ga iznesu.

– Znam, brate, ali ovo ti je zemlja Srbija

– Pa šta ako je?! Zar nije osnovna stvar o kojoj treba da vodite računa bezbedno rukovanje robom?!

– Pa, joj, znaš kako je..

– Jebote, samo im reci da paze.

– Staviću nalepnicu ’lomljivo’

– Dobro, ok, šaljem ovo na sopstvenu odgovornost, šta sad. Hajde mi sad reci za sledeći put, kad vi već ne obezbeđujete, gde mogu da nađem ili kupim kutiju?

– Znaš kako, najbolje ti je da odeš u Maxi i tražiš im neku sa stiroporom.

– (ključam)

– Ali ja bih ti preporučio da više ne šalješ ovakve pakete.

– PA KAKO DA GA PRENESEM NEGDE? Da probam da ga uguram u cd-rom i pošaljem netom?

– Slušaj, možeš da veruješ ovima u Beogradu, ali ko zna šta će da rade ovi u Nišu. Znaš kako mogu da ti pomognem, pošaljemo mi da stigne danas, onda ide našim kombijem i trebalo bi da je bezbednije. Ako bismo slali sutra onda bi išlo kamionom.

– (penim i zamišljam taj sutrašnji kamion na čijem dnu je moj monitor, preko toga veš mašina, žirafa i gajba Jelena).
U redu… ok jebote… danas onda.

I za šta onda služe kurirske službe? Da mi je svejedno kako će da tertiraju paket ugurao bih ga u poštansko sanduče ili dao 200 dinara vozaču autobusa. Ovako te za uslugu od 1000 dinara ubeđuju da neće imati nikakvu odgovornost ako se bilo šta desi. Stići će danas, zato se i zove express usluga, ali to je izgleda sve. Ponašaju se kao i mobilni operateri kad ti pošalju prekomerno veliki račun, ako se buniš onda isprave uz izvinjenje, a ako platiš nikom ništa. I gde da kupim kutiju, stvarno? Zašto se slikaju onda na sopstvenim reklamama onako veseli i spretni sa ogromnim paketima na kojima im stoji logo? Ako sam ja nešto pogrešno ukapirao, voleo bih da mi neko objasni.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: