poljana

28 дец

Bili smo na velikoj poljani na koju se izađe odmah posle kasa našeg lokalnog supermarketa i sedeli na travi. Taj supermarket je jedino što je više od trave na celoj poljani, drveće se odavno odselilo na susednu, tako da smo ga mi najviše voleli i oko njega organizovali veći deo dana. Debeli gospodin Miloš je bio majstor električar u našem kraju i upravo sam ga gledao kako mi pričvršćuje gomile efekata za gitaru na veliku tešku dasku. Takve stvari mogu da se kupe u prodavnicama, ali ja sam voleo da imam napravljene stvari. Gospodin Miloš ne zna za šta služi koji efekat, ali zna za šta služe šrafovi i bušilica i ceni stvari raspoređene pod pravim uglom. Već se bilo uveliko smračilo dok sam ga gledao kako kucka i povezuje, a ljudi su kao gomile mrava vršljali po toj poljani u svim pravcima vukući kese iz supermarketa. Lep je to prizor jer je ovo bilo jedno od prvih letnjih večeri i ja sam sedeo na travi.

Poljanu su okruživala brda, na čijem vrhu je rasla šuma, koja je imala neverovatno uredno ujednačene vrhove, ograničavajući visinu brda i predstavljajući horizontalnu vizuelnu granicu našeg mesta. Skrenuo sam pogled na šumu sa table gospodina Miloša i od vrhova šume naviše se nastavljalo jedno od prvih ovogodišnjih vedrih noćnih neba.

Iznenada, sa desne strane neba sam u istom trenutku video sjajan ogromni bljesak supernove i zvezdu padalicu, koja se previše sporo kretala. Zatim se ta zvezda pretvorila u dve, pa četiri, pa sedam zvezda, pa u farove tri aviona. Leteli su previše nisko i u trenutku sam pomislio da zaprašuju komarce, ali kako su se približili video sam da imaju oblik ratnih aviona koje sam video u crtežima jednog drugara i počeli su besno da kruže, pa su brzo zaokrenuli iza brda i počeli da bacaju bombe, koje su po kašnjenju zvuka bile dovoljno daleko, ali dovoljno glasno da sam se paralisao od iznenađenja i straha. Jedna žena je istrčala levo od supermarketa i panično urlala da su upravo na radiju rekli da su to englezi i da su nas dovoljno ranije upozorili da će izvršiti napad i da nije njihova krivica što se u našoj državi radio-talasi i dalje presporo kreću. Tako da nismo stigli da se pripremimo, ali srećom, bombardovali su samo barake iza brda, što je bilo dovoljno izvan našeg vidokruga i pažnje da nas je dovoljno kratko bilo briga. Tada sam primetio da je gospodin Miloš prikucao i gomile pedala koje nisu bile moje i zamolio sam ga da ih odstrani sa table jer moram da ih vratim. Ljudi sa kesama na sred poljane se nisu bili razbežali pri naletu bombardera, već samo skamenili, ali kad su shvatili da lična opasnost ne postoji nastavili su u svojim pravcima. Zaglušujući besovi engleskih aviona su prašili u daljini, a mi smo se posvetili simfoniji barkod čitača i prvih letnjih mrmljanja.

Advertisements

3 реаговања to “poljana”

  1. gudvin јануар 14, 2011 у 11:40 #

    wow! pravi nadrealizam, a narocito je poetska poslednja recenica! bravissimo!

    • Buha јануар 14, 2011 у 11:59 #

      to je san u stvari, ‘špijunka’ je isto, ali to mu je to je l’ da?
      hvala puno!

      • gudvin јануар 14, 2011 у 20:48 #

        mogle bi ove tvoje minijature jako lepo da se ilustruju… jao, samo kad bih imao vise vremena! (i obavezno da literarno uoblicis onu pajtonovsku situaciju sa exterminatorom!)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: