prevazilaženje dana

12 јун

Probudio sam se posle četrnaest sati spavanja, odnosno tri sata pošto je izašla iz kuće. Javio sam joj se da kažem da znam da je to od onog leka za alergiju, koji ti savetuju da piješ pred spavanje, kako u suprotnom ne bi pao na sred ulice. Rekla je da je sve u redu i da dolazi kasnije.

Pojeo sam jabuku, seo za radni sto, pio ispred interneta hladnu kafu od pre četiri sata i pomislio kako je sve u redu. Palo mi je na pamet, da nekim slučajem ona uopšte nije u mom životu, okruženje u kom sam se probudio bi me činilo jako nesrećnim. Ljudi u istom momentu sabiraju svoje živote daleko od ovog stola, a ja trenutno ne pripadam nikakvoj živoj interakciji, što počinje da me plaši da možda nikad više neću. I počinjem da se gušim jer se sav kiseonik u sobi uveliko preobrazio u molekule panike. Iako je ovo bespotrebno zatvoreni pogled na trenutnu situaciju, ja biram da se unesem u to potencijalno osećanje, sa misijom da se u nekom trenutku vratim u realno, za šta će mi trebati mnogo koprcanja, jer jednostavno nije prirodno da se čovek ne oseća nesrećnim u toku dana, pa da ceo dan organizuje tako da to prevaziđe.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: