Архива | malo svetlo RSS feed for this section

septembar

25 феб

ljudi odlaze, ništa se ne pitaš
ceo avgust sam malaksao
ceo avgust teško dišem
osećam sam se k’o da nešto slutim
samo sam se sklupčao i ćutim

kažu da se ispod grudne kosti
koncentriše sav bol
kao dislocirano rame
k’o da ti je neko iščupao pluća
kad bi mi bar iščupao glavu
ne znam više na koga da se ljutim
samo sam se sklupčao i ćutim

kad bih našao poljanu
i pustio noge da idu kako pamte
raspustio misli da traže bolji štab
raširio ruke i počeo da se vrtim
na kraju bih se sklupčao da ćutim

30

7 нов

šapat se gomila

odbijajući od golih zidova

on samo spava

moje vreme je sporo

 

doći će jedno veče

i opet reći

de si buho

 

svet me više ne čeka

veliki sam dečko

ovim je detinjstvo završeno

moje sekunde su duže

srce malo

4 нов

saznali smo u snu
nikad nije prestao da bude san
iz koga želiš da se probudiš

u jednom trenutku si na putu
u sledećem ti srce uvene u prah
svaki korak i obrtaj točka
će dugo odzvanjati u lupu

čuvarkuća te pazi i neguje
sva zemlja koju smo izgazili
sad postajemo deo nje

 

srce malo
koliko je sivo
dan kao da svitao nije

sekunde

31 окт

bez mnogo energije
bez glasa
krenuo da se pakuje
jednu pa drugu uspomenu
svaku bol lako trpi
jer zna da je kraj

rukuje se sa porodicom
zagrli ženu
kaže da odlazi
oni otrgnu ruku
mahnu kroz vazduh
pokriju ga jače
sednu na stolicu
zažmure i njišu
napred nazad
uzdah izdah
tik tak

sve je u redu
ima kontrolu
zaključao je kaveze
odložio prstenje
sabrao pehare
dugo ih gleda
ne skida osmeh
jer zna da je kraj

svi tiho sede
cigara se puši
televizor šušti
tanjiri miruju

sve miruje
a šest golubova leži

ništa posle jutra

12 јул

on je hodao sa ožiljkom na srcu
i odavno nije brinuo
on je sa mnom svuda
i prati me do jutra

on je bio živa krv
on je sedeo pored mene
i odavno više ne brine
on je sa mnom svuda
i prati me do jutra

ali koliko god da se trudim
ne može dovoljno da me pogodi

i uhvatio me za ruku
i počeli da se vrtimo u krugu
i krug je počeo da pljeska
i ruke postale obrisi
sve do jutra

i šta sad

12 јул

imam slabo pamćenje
prolazim svojim starim krajem
pored mesta o kojima si mi pričala
gde je bila škola, gde su bile kuće
vidim samo obrise tih pojmova
ne mogu ni u šta da uperim prstom
sada prolazim starim krajem
pokušavam da izvučem reči iz sećanja
popunim prostor između linija
samo mi je žao što nisam dovoljno slušao
a i da sam čuo ne bih zapamtio
previše gledam svoja posla dok odrastam
i sad samo seta svuda

putokaz malo svetlo

13 апр

mogli bi tako ceo dan
zatrče se i poklone obali
čekajući da ih uveče podigne

a on je žurio iznad brda
jurili smo ga po nebu
narandžastim uzdahom

se kotrljao uz sumrak
na vrhu nam je mahnuo
i otresao konfete

verujemo u mesec
noćas sam želeo
da ga uberem prstima